Ja sam, u Beogradu, od rođenja živeo u jednoj od pomenutih ulica. Moji roditelji su se doselili u Resavsku ulicu, 1932 g. ali kada sam ja rođen, ona se već (u okviru integralnog jugoslovenstva) nazivala Frankopanova ulica (promena br. 1). Za vreme nemačke okupacije, Nedićeva vlada je (s pravom) smatrala da nije u redu da, s obzirom na hrvatske zločine, ova ulica nosi hrvatsko ime, pa je vratila lepo staro ime Resavska ulica (promena br. 2). Posle rata, komunistički vlastodršci, ulagujući se svojim moskovskim gazdama, dali su joj ime ulica generala Ždanova (promena br. 3) – a ulicu Kralja Aleksandra, na vrhu moje ulice, nazvaše Bulevar Crvene Armije. Međutim, pošto su se podževeljali sa Staljinom i njegovom kamarilom, posle 1948g., Tito i njegova kamarila oduzeše gen. Ždanovu ulicu i dadoše joj ime ulica 1. Maja (promena br. 4). Tada je stradala i Crvena Armija, jer i njoj oduzeše ime, pa to postade Bulevar Revolucije. Prođe niz godina , oni se kako-tako pomiriše i gen. Ždanov nastrada na Avali. Tako dođe do sledeće promene moje adrese – oduzeše ime Prvom maju (a to je bio njihov praznik!) i vrati se ulica generala Ždanova (promena br. 5) . Nekako u to vreme setiše se i Crvene Armije, pa nju smestiše u Južni Bulevar (ali to kažem onako, uzgred). I tako, ja ne mrdnuvši promenih pet adresa. Posle sam se, na sreću, odselio. A promene su se nastavile. Došlo im je iz ...... u glavu, pa su ulici vratili lepo staro ime Resavska ulica (promena br. 6). A sada se, izgleda, sprema promena br. 7?!!? Ne daj Bože! Neka zaslužnim sovjetskim vojskovođama daju ulice u novim delovima grada! A što se doslednosti tiče: bila je nekada jedna igračkica: točkić na kanapu – zvala se “ jo-jo“ , pa kada povučeš gore-dole, ona ide gore-dole, a mogao si ako si veštiji i da vitlaš njome – onda ide tamo-` vamo. Bilo bi simbolično, s obzirom na njihovu doslednost, da - ako zaista dođe do „promene br. 7“ imena moje bivše ulice, onda i nekom solidnom beogradskom bulevaru daju ime „Bulevar Jo-Jo“.

Udvorištvo u Srbiji je nacionalna disciplina broj 1. Ostalo je to od turaka i neće se skoro promeniti. Srbi su po udvorištvu sigurno evropski prvaci ako ne i svetski (pogotovo politička elita).Kao što je poznato, politička elita svoju vlast bazira na svojim sledbenicima koji se dodvoravaju vrhu stranaka da je to žalosno.
Da ne pričamo o lokalnim činovnicima i činovnicima po ministarstvima koji strance gledaju kao bogove i za njih je želja stranaca božja zapovest, reč svevišnjeg o čemu se ne raspravlja već se posvećeno izvršava.
Strancima je ovo udvorištvo često smešno pa se i rekreativno iživljavaju (može im se). To udvorištvo ima i negativne posledice za evroatlanske integracije jer pokazujemo da nemamo svoj stav pa je teško naći kompetentnog srpskog sagovornika jer sve što udvorica obeća obično se, zbog njegove nekompetentnosti, ne realizuje (tako misle u EU).
Nije izuzetak ni takozvana Druga Srbija jer su oni već počeli da uče ruski jezik (posebno njihova deca), da se upoznaju sa ruskom kulturom, da grade poslovne veze sa ruskim firmama, itd. Zlu ne trebalo.
Bićemo iznenađeni kada (ne ako jer je to skoro izvesno) dođe do geopolitičkih pomeranja izazvanih novim talasom krize pa uticaj Rusije dodatno dobije na značaju. Druga Srbija će prednjačiti u rusofilstvu a rusofobiju će pravdati trenutkom, pogrešnom procenom, nedovoljnim angažovanjem Rusije, Koštunicom, prevrtljivim amerikancima, itd.
Prva Srbija će biti zatečena pa će biti sjaši Kurta (Druga Srbija) da uzjaše Murta (ponovo Druga Srbija) sa nekim kozmetičkim kadrovskim pomeranjima.
Nazdravlje na udvorištvu braćo Srbi.
Zdravi i veseli bili. Ništa nas ne može iznenaditi jer smo spremni da se savijamo prema potrebi.

Samo kad se setim kako je SPO počeo da menja imena ulica,sve im je smetalo.
Ono što je trgikomedija jeste da je na čelu SPO uvek bio Vuk Drašković, ćata Mike Špiljaka.

@ Jasna Simonovic ponedeljak, 12 oktobar 2009 15:16: Ne, u Beogradu sam samo 5 puta menjao adresu ne pomerajući se s mesta. Pre 6-te promene sam se (pre mnogo...mnogo godina) iselio iz zemlje i sada (opet posle mnogo... mnogo godina), kao penzioner živim u jednom selu u Holandiji, na „Crkvenom trgu“ (koji se tako vekovima zove)... od ugla polazi „ulica gradonačelnika DŽDŽDŽDŽ“ koji je stolovao od 1918-1955 godine (dakle, i kroz vreme nemačke okupacije) i niko ga posle rata nije smenio, ni streljao ga, ni sudio mu, kao ni vatrogascima, običnim policajcima - a da ne govorimo o novinarima, glumcima, književnicima (setite se samo Svetislava Stefanovića, predsednika SKZ, i ostalih streljanih istaknutih beogradskih građana, a o hiljadama i hiljdama drugih da i ne govorimo) .... Druga ppaneta.....

Prikaz sudbine ulice Baje Patka kao da model slične, "resavske" sudbine mnogih naših ulica u našim gradovima (kad kažem našim, mislim na celu bivšu Jugoslaviju). Pet promena imena ulice za 70 godina izgleda mnogo, ali adresa mojih roditelja je za 24 godina menjana 4 puta. "Resavska" sudbina njihove (i nekada moje)adese izgleda ovako: pre 24 godine doselili smo se u novoizgrađenu zgradu u Bloku 5 u Titogradu (nekada Podgorici, a od 1991. opet Podgorica) a tada su zgrade označavane slovima i brojevima - A, B, C, C-2,... a ubrzo je celo naselje čašćeno imenom Edvarda Kardelja. Početkom devedesetih, pojedini delovi naselja su pripali Danilu Kišu, Kosovskim junacima... naša zgrada se našla na Trgu Kralja Nikole. Posle 10-ak godina, reformisana produkljanska vlast je zaključila da je Kralj Nikola previše srbovao, pa je njegov trg dala režiseru Nikoli Kovačeviću. Nije čudno da sada dobijete pismo sa adresom: "Trg kralja Nikole Kovačevića".

Miroslav Đukić,
Slatko me nasmejaste poslednjom rečenicom...Kao da od “resavske škole” još nismo omakli....
Hvala Bogu da se i Kovačević potrefi sa lepim imenom Kralja Nikole, pa barem ostadoste u imenu tu gde ste....(Meni nije čudno što je kralj Nikola “previše srbovao”...Ko ne bi da mu se ćerka uda za kralja? Svaki normalan roditelj, koliko god bio uspešan, više se raduje uspehu potomstva nego svom)...
Ne bi me čudilo ni da “Titova Podgorica” osvane jednog dana, Kovačevići lepo pišu...

Hvala Bogu da barem azbuka ne beži po spratovima, da č,dž,š, đ, itd., ne daj Bože, ne padnu u iskušenje da izvrše samoubistvo...
Sve najbolje...

Jasna, bas tako,...

Ulica sladoleda,
ulica dobrog vina,
ulica ljubavi,
ulica srece,
suncana,
majska, prolecna, osmeha, nade, mladih, raznog cveca i drveca, po izboru.

Postoje mnog razlicitih imena prilicno univerzalno prihvatiljivijih za sve generacije i istoriju uopste.

Svaka cast zasluznim licima da dobiju po neku ulicu, ali mislim je prolicno preterano sa tim odavno

Jasna, drago mi je da Vas je zasmejao podgorički "resavac", ispričaću i kako je došlo do preimenovanja sadašnjeg centralnog trga u Podgorici, Trga Republike (na kome je 8 godina bila moja kancelarija). Pre II svetskog rata, tu je bilo "Stočno pazarište", dakle mesto na kom je prodavana sitna i krupna stoka.Ja sam više puta čuo stare Podgoričane da taj sada centralni gradski trg zovu jedino i samo starim nazivom: "Stočno pazarište". Posle rata, ni kriv ni dužan, pomenuti prostor je dobio, sada preimenovan i uređena kao trg - revolucionar Ivan Milutinović. Uoči referenduma i proglašavanja nezavisnog Montenegra, neko se dosetio da je komunistički glavešina Ivan Milutinović, netipično, često javno naglašavao da je Srbin, pa mu je, tako nevaljalom, trg bez pogovora - oduzet. Pod vlašću aktuelnog gradonačelnika Podgorice dr. Mugoše na ovom Trgu su porušene sve kuće koje su i "savezničke bombe 1944. godine poštedile (nažalost i kuća u kom mi je bila kancelarija), srušena je i kultna kafana "Radovče", posečeno sve zelenilo, maknute klupe,trafike i fontana i sve to popločano neinventivnim i bezličnim poluobrađenim kamenom. Novostvorena kamena pustara nazvana je - Trg Republike. Tako se, od Stočnog pazarišta, primenom Njegoševih reči datih u "Gorskom vijencu" kao poruga turskog zulumćara - "Pučina je jedna stoka grdna", stiglo do - grdnog trga grdnog publikuma (pučine).

U kraju u kojem trenutno živim, većina ulica je pogubila imena po "sedam sekretara SKOJ"-a i sličnim, već su ulice (nedavno!) dobile imena prema ljudima koji su tu zaista živeli, a bili su korisni po zajednicu, ili barem poštovani domaćini.

Tako su svoje ulice dobili (svi odavno upokojeni) prote, lekari, trgovci, zanatlije, zadužbinari.

Jeste da ulice "zvuče" sasvim obično, ali je narodu drago, jer smo preživeli rat komunista i demokrata oko imena, i poentirali u našu korist.